Nedostatak minerala može da izazove ozbiljne tegobe

objavljeno u Jod i zdravlje | 0

Objavljeno u Dnevnik-u, 15.04.2017.

U jodu je izvor zdravlja

 

dnevnik 15042017U današnje moderno vreme sve je više bolesti čiji je uzrok nedostatak esencijalnih nutritijenata, bez kojih organizam ne može normalno da funkcioniše. Među njima je i jod, mineral čiji nedostatak može da izazove ozbiljne zdravstvene tegobe. Ranije je jod korišćen kao lek za mnoge bolesti. Međutim, pojavom komercijalnih lekova on je potisnut u drugi plan, a njegove blagotvorno delovanje je zaboravljeno.

Jod je pre svega bitan za rad štitne žlezde koja utiče na mnoge procese u telu, a veliki uticaj ima i na mozak, dojke, kožu, želudac. Nedostatak joda može da dovede do disfukcije mnogih organa. Najuočljiviji nagoveštaji da telu nedostaje jod su grčevi u mišićima, gojenje, suva koža, slabo pamćenje, depresija i mnogi drugi simptomi. Iako se smatralo da je uvođenjem jodne profilakse nedostatak joda rešen i sprečene posledice njegovog nedostatka, najnovija istraživanja pokazuju da taj cilj nije postignut.

– Posebno zabrinjava činjenica da trudnicama nedostaje ovaj životno važan hemijski element, što su pokazala i tri nezavisno sprovedena istraživanja u Australiji, Engleskoj i Austriji.

Pravilan razvoj mozga bebe zavisi od dovoljne količine joda koju majka unosi u organizam. Upravo je jod od suštinskog značaja u prva tri meseca trudnoće, jer se tada formira neuronska mreža ploda. U ovoj fazi, jod utiče na stvaranje sinapsi, odnosno grananje neuronske mreže, koja je preduslov za inteligenciju – kaže pedijatar-endokrinolog dr Slavica Dautović.

Ljudski organizam nema sposobnost da sam stvori jod i zato je neophodno da se on redovno unosi, a time može preventivno da se utiče i na pojavu raka dojke, prostate i štitne žlezde. Preporučeni dnevni unos joda prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije iznosi 150 mikrograma za odraslu osobu, dok se trudnicama i dojiljama savetuje povećan unos joda od čak 300 mikrograma. Većina doktora funkcionalne medicine ipak se ne slaže s ovom preporukom i smatraju kako je 150 mikrograma joda zaista nedovoljno za prevenciju bolesti štitnjače, fibromijalgiju i rak. Jod zapravo podstiče apoptozu, odnosno navodi ćelije raka na samouništenje.

Japan je zemlja sa najnižom stopom obolelih od raka i dr Jorge Flehas kaže kako su istraživanja pokazala da je dnevni unos joda u Japanu 13,8 miligrama na dan, te on preporučuje dnevni unos od 12,5 miligrama.

Najdostupniji izvor joda je jodirana so, ali nije dovoljno samo nju koristiti kao glavni izvor joda, jer su to male količine ovog minerala. Drugi razlog zbog kojeg treba da se kaže “ne” jodiranoj soli, jeste što je ona prerađena hemijskim procesima kojima se dodaje jod, pa gubi na kvalitetu.

Najzdraviji i najbogatiji izvori joda su morske alge, ananas, artičoke, a kod nas su to i mineralne vode bogate prirodno rastvorenim jodom.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someone