Objavljeno u časopisu Blic Žena, 15.04.2017. godine
Jod aktivira moždane vijuge
Kako nivo koncentracije čoveka opada u toku dana, u fazi najveće produktivnosti poželjno je da povećate unos joda i tako izbegnete potencijalne greške
Za normalan fizički i mentalni razvoj, celokupan promet energije u telu i pravilno funkcionisanje štitaste žlezde neophodan je jedan mikroelement – jod. Njegov nedostatak najčešći je pojedinačni uzrok psihičke zaostalosti u svetu. Kod dece otežava učenje, usporava rast i fizički razvoj, a nedovoljno prisustvo u telu manifestuje se grčevima u mišićima, hladnim rukama i stopalima, gojaznošću, depresijom, suvom kožom i lomljivim noktima.
Kao osnovni gradivni element hormona štitaste žlezde ključan je za razvoj svih organa i tkiva, posebno mozga. Zato je važan dovoljan unos joda u trudnoćii u toku dojenja jer u suprotnom nastaju trajne i nenadoknadive posledice na plod. Jod utiče na razvoj neuronske mreže fetusa u majčinom stomaku, što se odražava na razvoj mozga i intelektualnih sposobnosti.
Koncentracija joda u majčinom mleku direktno odražava sadržaj joda u ishrani majke, a pored fetalnog doba presudan period u kome nedostatak joda izaziva doživotnu mentalnu i fizičku zaostalost jesu prve tri godine života, kada se mozak najintenzivnije razvija. I pored saznanja da je ovaj mikroelemet neophodan za celokupno psihofizičko zdravlje, oko 50 miliona ljudi širom sveta pati od nedostatka joda, što direktno utiče na oštećenje mozga. Na nivou cele populacije nedostatak joda snižava ukupan koeficijent inteligencije od 13,5 do 15 IQ bodova.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom, treba da unese oko 150 mikrograma joda, pri čemu deca do desete godine života, u zavisnosti od uzrasta, treba da unose od 40 do 120 mcg. Adolescentima se preporučuje do 150 mcg joda dnevno, a trudnicama 200-300 mikrograma. Kako nivo koncentracije kod čoveka opada u toku dana, u toku najvećeg rada trebalo bi povećati unos joda, čime bi se izbegle i potencijalne greške.
Joda najviše ima u hrani morskog porekla, žumancu, mesu i mleku, jodiranoj soli i vodi koja sadrži prirodno rastvoren jod. Zato ne čudi što su morske alge, koje obiluju jodom, nazvane i superhranoom za bolje pamćenje.
Nedostatak joda kod fetusa i u prve tri godine života izaziva doživotnu mentalnu i fizičku zaostalost.
Olgica Kravljača
olgica.kravljaca@bliczena.rs
JOD – element neophodan vašem telu
Statistički podaci o zdravlju nam sugerišu da preispitamo našu ishranu, način života, ali i metode lečenja. Većina nas nije ni svesna da pati od hroničnog trovanja. Tu se ne radi samo o činjenici da je rasprostranjenost otrovnih hemikalija sve veća, već i da se one gomilaju u našim ćelijama, krvnim sudovima i organima. Sve navedeno utiče na naše fizičko i psihičko stanje. Radi se o kvalitetu i količini hranljivih sastojaka, koje svakodnevno unosimo u naš organizam.
Ono što ne bi trebalo da manjka našem organizmu je jod. Jod je prisutan u svakoj ćeliji u našem telu. Medicinske činjenice govore da je upravo jod hemijski element esencijalan za pravilan rad štitne žlezde. Mnoge studije naglašavaju da je njegova uloga za zdravlje organizma ogromna. Osim povećanog rizika za rak dojke, kod žena kojima manjka jod, postoji povećan rizik od raka štitne žlezde. Razlog više da redovno i u dovoljnim količinama unose jod jeste i činjenica da nas upravo on štiti od neželjenih delovanja broma, fluora, žive i olova. Jod eliminiše otrove iz našeg organizma.
Ishranom utičemo na kvalitet našeg života. Japan je zemlja u čijoj ishrani je jod veoma zastupljen. Ishrana Japanaca je bazirana na hrani morskog porekla: školjkama, algama, morskim algama, beloj ribi. Statistika govori da je dnevni unos joda kod Japanaca čak desetostruko veći od preporučenog. Usled ishrane bogate jodom, kod ove nacije, stopa maligniteta je vrlo mala.
Preporučene dnevne količine joda, prema SZO, iznose 150 mikrograma dnevno za odraslog čoveka, dok se trudnicama i dojiljama preporučuje unos čak 150-300 mikrograma joda dnevno.
Pored hrane morskog porekla jod možete naći i u voću, povrću, jodiranoj soli i u nekim mineralnim vodama bogatim prirodno rastvorenim jodom.