Objavljeno u Dnevnik-u, 19.03.2017.
REDOVAN UNOS MINERALA MOŽE DA SPREČI OZBILJNE ZDRAVSTVENE PROBLEME
Normalno funkcionisanje tiroidne žlezde ugroženo je kod mnogih ljudi zbog fluora, hlora i bromida u medicini i ishrani, brze hrane, brzog života i stresa, ali i smanjene količine joda koji unosimo u organizam. Mnoga istraživanja pokazuju značaj i važnost joda u prevenciji i lečenju raznih oboljenja, kao i da nedostatak ovog minerala može da dovede do zdravstvenih problema.
Ljudsko telo skladišti oko 1.500 mg joda. U štitnoj žlezdi se skladišti samo 50 mg joda, koji je neophodan za stvaranje tiroidnih hormona. Preostalih 1.450 mg ljudsko telo mora da uskladišti kako bi mozak, kao najveći potrošač joda, mogao da radi bez greške. Istraživanja pokazuju da se za poslednjih 30 godina unos joda kroz ishranu smanjio za 50 odsto. Jedino su u Japanu i pojedinim delovima Kine količine tog minerala dovoljne, ne samo za normalno funkcionisanje organizma, već i za prevenciju. Tako statistike u ovim zemljama beleže najniže svetske stope perinatalnog mortaliteta, ali i obolelih od raka štitne žlezde, dojke, materice, jajnika i prostate.
Nedavno istraživanje urađeno na Tajlandu, koje je pratilo učestalost karcinoma štitaste žlezde u tri geografski odvojene populacije, ukazalo je na značaj unosa joda u organizam. Rezultati su jasno pokazali da stanovništvo u delovima zemlje gde se ne unosi dovoljna količina joda, češće oboljeva od karcinoma štitaste žlezde.
Pozivajući se upravo delom na tajlandsko istraživanje, u studiji koju je u januaru ove godine objavio Haverton Alves Peres, naučnik sa Departmana za medicinu Univerziteta u Sao Paolu, preporučuje se unos većih količina joda nego što to propisuje Svetska zdravstvena organizacija, odnosno više od propisanih 150 mikrograma dnevno. Peres navodi da bi zbog prevencije ne samo kancera tiroide, dojke, već i drugih teških, hroničnih bolesti, dnevne doze trebalo da budu povećane na količine koje unosi japanska populacija, a koje su 25 puta više od trenutno propisanih.
Japanci neophodan jod unesu pre svega kroz morske plodove, alge i ribu. Kod nas su ovim mineralom bogati crni luk, krompir, boranija, pečurke, mleko, jaja, suve šljive, soja i druge namirnice. Važno je da i so koju koristimo bude jodirana, a pre nego što se posegne za suplementima i tako nadomesti količina joda, ne treba da se zaboravi i da naše podneblje obiluje vodama, koje su takođe bogate ovim mineralom.
