Objavljeno u Dnevnik-u, 26.03.2017.
Važna uloga minerala u razvoju organa
Poremećaji zdravlja koji nastaju zbog nedovoljnog unosa joda, u mnogim zemljama predstavljaju značajan zdravstveni i socijalni problem. U razvijenim državama Evrope sa odavno uvedenim i dobro kontrolisanim merama jodne profilakse, sve su češća i alarmantnija upozorenja stručnjaka da je unos joda putem hrane i vode u opštoj populaciji nedovoljan, a da su posledice toga sve uočljivije.
Zbog neosporne uloge joda u razvoju mozga fetusa, njegov nedostatak može da predstavlja ozbiljan rizik. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljan unos joda najčešći je i najvažniji uzrok zaostajanja u mentalnom razvoju. To može da se spreči. Organizacija Ujedinjenih nacija, njene specijalizovane agencije i čelnici brojnih država okupljenih na Samitu posvećenom detetu, održanom još 1990. godine, doneli su Rezoluciju o striktnom sprovođenju jodne profilakse i iskorenjivanju posledica jodnog nedostatka. Ipak, danas, čak 40 odsto svetskog stanovništva i dalje je u riziku od bolesti usled nedostatka joda.
Jod je sastavni deo hormona štitne žlezde (T3 i T4), koji regulišu metaboličke procese u organizmu i važni su za normalan mentalni razvoj i telesni rast organizma. Hormoni štitne žlezde utiču na promet materije i energije u organizmu, ćelijsko disanje, sagorevanje masti, iskorišćenje šećera, prokrvljenost tkiva i organa i njihovo snabdevanje kiseonikom. Posebno je značajan uticaj ovih hormona na sazrevanje centralnog nervnog sistema.
– Jod, kao osnovni gradivni elemenat hormona štitne žlezde je neophodan za razvoj nervnih ćelija, njihovo razgranjavanje i povezivanje, za mijelinizaciju nervnih vlakana, odnosno stvaranje omotnice nervnih vlakana i prijenos infromacija unutar nervnog sistema. Važnu ulogu jod ima i u razvoju unutrašnjeg uha, važnog za čulo sluha i ravnotežu, u sazrevanju pluća fetusa, u plodnosti, dojenju i otpornosti organizma, kao i u radu drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Jod je važan u odbrani od stresa, alergija i malignih bolesti, jer reguliše apoptozu – programiranu smrt oštećenih, izmenjenih, zaraženih i ostarelih ćelija.
Upravo stoga efekti nedostatka joda ispoljavaju se u skoro svim tkivima, u toku svake faze života čoveka – kaže pedijatar-endokrinolog dr Slavica Dautović.
Zbog važne uloge joda u razvoju i sazrevanju mozga, najteže posledice njegovog nedostatka nastaju u fetalnom i neonatalnom periodu. Poremećaju zdravlja usled deficita joda veoma su teški: gušavost ili uvećanje štitne žlezde, hipotireoza odnosno smanjena funkcija štitne žlezde, neplodnost (sterilitet), pobačaji, prevremeno rođenje dece, smanjena otpornost i povećana smrtnost novorođenčadi, oštećenje sluha i govora, nizak rast, oštećenja kostiju i mišića, umna zaostalost, kao i pojava čvorova štitne žlezde, karcinoma štitne žlezde i dojke.
Ljudski organizam ne može da stvori jod i zbog toga bi trebalo da ga svakog dana unesemo u dovoljnoj količini. Za normalno stvaranje hormona štitne žlezde potrebno je da se dnevno unese 150 mikrograma joda za odrastao zdrav organizam. Dnevni unos joda se povećava kod trudnica, dojilja i u stanjima stresa i bolesti, kao i u periodima intenzivnog rasta. Prisustvo drugih materija poput fluora, hlora, broma, kao i materija iz kupusa i soje sprečavaju iskorišćenje joda u organizmu pa dodatno povećavaju dnevne potrebe za jodom.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizcije, dnevne potrebe joda za ljudski organizam iznose najmanje 150 mikrograma, a kod trudnica i dojilja iznose 300 mikrograma. Te količine najbolje mogu da se obezbede unosom morskih plodova, kao što su alge, riba, školjke i rakovi, zatim mesom, jajima i mlekom, unosom jodirane kuhinjske soli, koja se dodaje po završenoj termičkoj obradi hrane, ali i vodom bogatom prirodno rastvorenim jodom.