Nedostatak joda dovodi do oštećenja mozga

objavljeno u Jod i zdravlje | 0

Objavljeno na portalu Happytv, 27.06.2017.

Nedostatak joda dovodi do oštećenja mozga: pročitajte u kojim namirnicama ga najviše ima!

Poražavajuća činjenica je da oko 50 miliona ljudi širom sveta pati od nedostatka joda, što direktno utiče na oštećenje mozga. Poremećaj rada štitaste žlezde, gušavost, smanjenje radne sposobnosti, malokrvnost, poremećaj rada srca, problemi u reprodukciji, prevremeni porođaji, pad koncentracije i sposobnosti učenja, endemski kretenizam – sve ovo su posledice nedostatka joda u organizmu.

Najpotrebniji trudnicama i deci

Pored svega ovoga ovaj mikronutrijent nam je neophodan za pravilan razvoj mozga i moždanih struktura u prenatalnom periodu. Tako blagi ili umereni nedostatak joda u trudnoći može da ima nenadoknadive i neizlečive posledice na novorođenče u kasnijem dobu, a loš uticaj na motorne i kognitivne funkcije vidljiv je već u detinjstvu. Veliki je i rizik od mentalne zaostalosti i gluvoće, te je jako važno uzimanje dovoljne količine joda u trudnoći, tokom dojenja i do druge godine života. Malo ko zna i da je nedostatak joda najčešći pojedinačni uzrok psihičke i fizičke zaostalosti dece u svetu.

Tako na nivou cele populacije nedostatak joda snižava ukupan koeficijent inteligencije za 13,5 do 15 IQ bodova. Potrebe odraslog zdravog čoveka su oko 150 mikrograma joda dnevno, dok se trudnicama i dojiljama preporučuje dnevni unos joda od 300 mikrograma kako bi se obezbedile dovoljne količine i za mamu i za bebu.
Najbolji izvor morska hrana

Hrana morskog porekla, žumance, meso, mleko, jodirana so i voda koja sadrži prirodno rastvoren jod najbolji su izvor ovog važnog elementa. Međutim, veliki je problem što se količina joda koji postoji na planeti ne nadoknađuje i stalno se smanjuje. Istovremeno, zbog trenda da se ne jede slana hrana, unosimo manje jodirane soli, a samim tim i ovog neophodnog elementa.

Srbija nije primarno jodom deficitno područje, prvenstveno zahvaljujući zakonski obaveznom jodiranju soli koje je počelo sredinom prošlog veka. Ipak 13 zemalja sveta ima ozbiljne probleme s tim, pa Svetska zdravstvena organizacija, UN i Unicef vode globalnu kampanju kao bi se iskorenile bolesti izazvane nedostatkom joda.
Ovaj apel ne čudi ako znamo da jod višestruko utiče na to kako će naš mozak izvršavati sve zadatke, od onih najlakših do najsloženijih. Stoga, da bi ovaj životno važan organ mogao da obavlja sve što je potrebno, briga za njegov pravilan razvoj počinje već u majčinom stomaku.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someone