Objavljeno u Blic Ženi, Ekstra dodatak o štitastoj žlezdi, 04.03.2017. godine
Štitna žlezda je najvažnija KARIKA metabolizma
Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od hormona štitne žlezde. Kada ona oboli, organizam reaguje. Ipak, zdravim navikama stanje je moguće poboljšati.
Štitna ili tireoidna žlezda najveća je endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Leptirastog je oblika, nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod grkljana, a ispred dušnika i oko njega. Kod zdrave osobe teška je od 10 do 20 grama, pokretna je pri gutanju. Reguliše metabolizam i kontroliše gotovo svaku telesnu funkciju.
U interakciji je sa svim hormonima, a tiroidne ćelije jedine su koje mogu da apsorbuju jod iz hrane i vode. Štitna žlezda stvara hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji regulišu metabolizam, a njene C-ćelije luče hormon kalcitonin, koji učestvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu.
– Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od tiroidnih hormona, koji utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i pospešuju stvaranje toplote, sintezu proteina, minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti. Hormoni štitne žlezde imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, normalan emocionalni tonus – objašnjava dr Slađana Drobnjak, specijalista interne medicine – endokrinolog u Domu zdravlja „ Dr Ristić“ – MediGroup, i dodaje da ovi hormoni imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene, kao i u održavanju normalne trudnoće. Utiču na razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života, a njihov nedostatak u ovom periodu može da dovede do mentalne zaostalosti.
Uradite samopregled
Jednostavan samopregled može vam pomoći da uočite uvećanu štitnu žlezdu. Zabacite glavu unazad i popijte gutljaj vode. Dok gutate, opipajte vrat ispod Adamove jabučice, iznad ključne kosti. Potražite ispupčenja i ponovite postupak nekoliko puta. Ako osetite bilo kakvu izbočinu ili čvorić, obavezno se javite lekaru.
Stres je put do bolesti
Najčešći uzroci poremećaja rada štitaste žlezde jesu autoimune bolesti, stres i nasledni faktor. Normalan rad štitne žlezde onemogućava i nedostatak joda, pa korekcija ishrane, prvenstveno uključivanje jodirane soli i morske ribe, može dovesti do neutralisanja ovog problema.
Svaka promena u radu štitne žlezde ostavlja traga na organizmu, a dva osnovna poremećaja su prekomerna aktivnost tireoidne žlezde, hipertireoidizam, i hipotireoidizam, smanjeno lučenje hormona štitne žlezde. Hašimoto tireoiditis je autoimuno zapaljenje štitne žlezde, kod koga, kao i kod drugih autoimunih oboljenja, imunosistem ne funkcioniše pravilno, već stvara antitela na delove sopstvenog organizma.
Više od 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitne žlezde, u razvijenim zemljama svaka dvadeseta osoba ima neki vid tireoidnog poremećaja. Ovi problemi ipak pogađaju više žene, od pet do sedam puta više nego muškarce, i to mnogo češće u reproduktivnom periodu.
Problemi sa štitnom žlezdom najčešće su izlečivi, ali ako se ne leče, mogu da dovedu do teških posledica. Lečenje zavisi od oboljenja štitaste žlezde i podrazumeva upotrebu lekova, radioaktivnog joda ili je potrebna hirurška intervencija.
Manjak joda onemogućava rad štitaste žlezde. Sa 40 mcg joda u jednoj četvrtini kašičice jodirana kuhinjska so predstavlja najznačajniji izvor ovog elementa.
Redovna kontrola zdravlje čuva
Da sa radom štitne žlezde nešto nije u redu, može se ustanoviti analizom krvi, na osnovu čega se utvrđuje nivo hormona, prisustvo i nivo autoantitela. Ulatrazvučni pregled štitaste žlezde služi da bi se videle strukturne promene u žlezdi, odnosno da bi se utvrdilo da li je uvećana, smanjena, da li postoje izrasline u vidu nodusa (čvorića), cista ili tumorske promene.
– Nodusi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, a pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiksiran za okolno tkivo, ili prisustvo uvećanih limfnih čvorova na vratu pobuđuje sumnju na maligni karakter – objašnjava naša sagovornica.
UZROCI BOLESTI
– autoimune bolesti
– stres
– nasledni faktor
Obavezni testovi
*Analiza krvi (utvrđuje se nivo hormona, prisustvo i nivo autoantitela)
*Ultrazvučni pregled (služi da bi se videle strukturne promene u žlezdi – da li je uvećana, smanjena, da li postoje izrasline u vidu nodusa, cista ili tumorske promene)
*Biopsija štitne žlezde
Simptomi
Hipertireoidizam– prekomernu aktivnost tireoidne žlezde
Neujednačen srčani ritam, razdražljivost, gubitak kilograma i pored pojačanog apetita, izbuljene oči, poremećen menstrualni ciklus, učestale stolice, brzo i lako zamaranje, nesanica, preosetljivost na toplotu, tremor ruku, emocionalna labilnost, topla, vlažna koža, suzne oči, tanka, proređena kosa, krhki nokti
Hipotireoidizam– smanjeno lučenje hormona štitne žlezde
Usporenost, pospanost, anemija, usporen rad srca, povećan holesterol, povećanje telesne težine uprkos slabijem apetitu, izrazita zimogrožljivost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, zaboravnost, nedostatak koncentracije, depresija, poremećaj menstrualnog ciklusa, opstipacija, hrapav glas, bleda, suva zadebljala koža, otoci oko očiju
Umorni ste i gojite se? Možda je problem u štitnoj žlezdi. Ovo će vam pomoći!
Kod usporenog rada štitaste žlezde, sva hrana koja se unosi kalorijski treba da odgovara oboleloj osobi jer je gojaznost česta posledica hipotireoze. Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Ipak, najčešći znakovi ovog poremećaja su usporenost, pospanost, anemija, usporen rad srca, povišen holesterol, povećana telesna težina uprkos slabijem apetitu, kao posledica zadržavanja tečnosti.
Primetni su i izrazita zimogrožljivost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, zaboravnost, nedostatak koncentracije, depresija, poremećaj menstrualnog ciklusa, opstipacija, hrapav glas. Hipotireoza ostavlja tragove i na koži i kosi. Koža je bleda, suva, zadebljala, kosa pojačano opada, javlja se blago oticanje oko očiju i periferni edemi.
Kada štitasta žlezda smanjeno luči hormone T-3 i T-4, a kada je povećan TSH, glavni regulator njene funkcije, nastaje hipotireoidizam, najčešći poremećaj rada tiroidne žlezde
Prisustvo nekog od ovih simptoma treba da navede na sumnju na hipotireozu, a prvi korak proveravanja zdravstvenog stanja jeste merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. Osobama s hroničnom hipotireozom neophodno je doživotno lečenje sintetskim tiroksinom.
Pazite na kalorije
Iako ne postoji uopštena dijeta kod usporenog rada štitaste žlezde, obroci treba da imaju dovoljno povrća, voća, žitarica, proteina i zdravih masti. I sve to, prema rečima naše sagovornice, treba kalorijski da odgovara oboleloj osobi jer je gojaznost česta posledica usporenog rada štitnjače.
Kako jehipotireoidizam najčešće u vezi sa nedostatkom joda, za njen pravilan razvoj ishranu je potrebno bazirati na prirodnim izvorima ovog elementa.
Šta je struma?
U krajevima prirodno siromašnim jodom, najčešće kontinentalnim, učestalije se javlja struma ili gušavost, uvećanje štitne žlezde. To povećanje štitne žlezde može, ali i ne mora uvek da znači i njen poremećen rad. Neophodno ju je pregledati i redovno kontrolisati.
– Jodom su bogati morska so i morska trava, koju je dobro koristiti kao salatu jednom nedeljno, a naravno, sa solju ne treba preterivati jer ona negativno utiče na kardiovaskularni sistem – kaže Jasna Vujičić i dodaje da se preporučuje i plava riba – tunjevina, bakalar, bogata omega-3 masnim kiselinama i jodom. Jogurt, grčki jogurt, organsko nemasno mleko i sir odlični su izvori kalcijuma i joda, te i pravi izbor hrane osobama obolelim od hipotireoidizma.
Hrana bogata vlaknima i suplementi na bazi gvožđa i kalcijuma mogu da utiču na apsorpciju lekova, pa se pre njihove upotrebe konsultujte sa lekarom.
Pored joda, na pravilan rad štitne žlezde utiče i selen, a njime su bogati brazilski orah, losos, mlečni proizvodi, beli i crni luk, semenke suncokreta. Cink pospešuje regulaciju hormona i smanjuje simptome hipotireoze, a sasvim dovoljno ga ima u junetini i ćuretini, rakovima i škampama. Jaja su superhrana bogata i selenom i cinkom.
Osobe sa ovim poremećajem štitne žlezde u ishranu treba da uključe što više biljaka bogatih antioksidantima i elektrolitima, naročito natrijumom i kalijumom. Zato je važno konzumirati godži bobice, borovnice, brusnice, kao i bundevu, paradajz, paprike, celer, šargarepu, krastavce…
Industrijska hrana? Ne, nikako!
– Previše vlaknaste hrane, više od 35 grama dnevno, može imati loš uticaj kod usporenog rada štitne žlezde, odnosno može nepovoljno uticati na medikamente koji se daju u terapiji bolesti – kaže naša sagovornica i dodaje da to ne znači da vlakna treba sasvim isključiti iz ishrane. Naprotiv, poželjna su jer osobe obolele od hipotireoze često muči opstipacija, pa hrana bogata dijetetskim vlaknima može da ubrza varenje.
Uravnotežena ishrana, kada se konzumira uz propisanu terapiju, može olakšati simptome hipotireoidizma, što nikako ne znači da zamenjuje lekove koje propisuje endokrinolog. Važno je namirnice pažljivo birati da ne bi došlo do njihove interakcije sa lekovima.
Izbegavajte
Previše vlaknaste hrane, kruške, breskve i jagode, gotova jela, brzu hranu, masne sireve, kafu, soju, karfiol, kelj, brokoli i kupus, cigarete i alkohol
Koristite
Plavu riba, tunjevinu, bakalar, jogurt, grčki jogurt, brazilski orah, losos, beli i crni luk, junetinu i ćuretinu, rakove i škampe, jaja, godži bobice, borovnice, bundevu, paradajz
Gotova jela, brza hranu i sva industrijska hrana se ne preporučuju jer sadrže prevelike količine soli i skrivenih masnoća, kao i aditive koji mogu negativno uticati kod upale štitne žlezde. Izbegavajte puter, majonez, masne i topljene sireve, uopšte masnu hranu i slatkiše, kao i namirnice od soje jer ona sadrži fitoestrogene, koji povećavaju šansu za dobijanje hipotiroiditisa.
Karfiol, kelj, brokoli, kupus treba ili smanjiti u ishrani ili dobro skuvati da bi se uništile strumogene supstance.
Fizička aktivnost je poželjna
Usporen metabolizam kod osoba sa hipotireozom uzrokuje nakupljanje tečnosti u svim tkivima i organima, pa je umerena fizička aktivnost neophodna za njihovo normalno funkcionisanje.
Zapečena skuša s povrćem
Potrebno je
450 g fileta skuše, 450 g paradajza, 2 srednja crna luka isečena na režnjeve, 1 kašika kore organske pomorandže, 1 kašika maslinovog ulja, 1 kašika iseckanih svežih listova majčine dušice, 1/2 kašičice morske soli
Priprema
Zagrejte rernu na 200 stepeni. Sjedinite u vatrostalnoj činiji paradajz, luk, pomorandžinu koru, ulje, majčinu dušicu i so. Dinstajte uz povremeno mešanje dok luk ne postane staklast. Iz posude izvadite povrće, stavite začinjenu i uljem prelivenu ribu, pa preko nje poređajte povrće. Stavite u rernu i pecite oko pola sata.
Energetski koktel
Potrebno je
150 g jabuke, 120 g šargarepe, 6 listova bosiljka, 200 ml soka od pomorandže, 500 ml kefira, 1–2 kašike meda
Priprema
Očišćenu šargarepu izrendajte, a oljuštene i očišćene jabuke sitno iseckajte. Jabuke, šargarepu, listova bosiljka, sok od pomorandže, kefir i med stavite u blender i dobro usitnite. Dobijeni gust sok razlijte u čaše i poslužite.
